VALERI

Dole, između peščanih sprudova, video je galebove što u letu dotiču penu talasa. Među stablima senovitih borova skrivale su se kuće, belih fasada i crvenih krovova. Neke od njih imale su izdužene plave kapke na prozorima. Delovale su usnulo u jutarnjoj tišini. Na beličastom šljunku i pesku duge morske plaže odjednom se pojavila devojka u lepršavoj haljini, po pokretima veoma nalik njoj, lepotici o kojoj je razmišljao, od čega mu je zaigralo srce. Zastajkivala je, povremeno pogleda oborenog prema stopalima, saginjala se, kao da nešto sakuplja.

Sve je sada ličilo na nju, Valeri, i svuda je bila prisutna. Čega god se dotakao, šta god pokušavao da radi, kud god da se makao, uvek je bila tu dubokih očiju, setnih kao suton. Ma koliko se trudio, nikako nije mogao da utvrdi koliko sada ima godina. Kao da je svakog trenutka očekivao da se na vratima pojavi savršena mala lepotica, sa morskim sjajem na telu, sva napupala, prelepih dugih nogu boje kajsije. Svaki put kada se iznenada pojavljivala, ozarena nežnost njenog osmeha, zarazno ga je osvajala i on je, posle svega, osećao izvesno kajanje, nešto kao slatki greh koga se trebao a nije mogao odreći. Beše to za njega mali ljubavni šok. Ipak, sve se i dalje ponavljalo, u poslednje vreme, i traje, a da on ne zna treba li da pokuša da to nekako prekine, kada i da li će moći.

Možda bi bilo bolje da nikada nije ni ušla ovamo kod njega, mislio je sedeći na terasi, zureći u more i bledu svetlost, ukotvljene barke i talase. U ruci je držao kist, i znao je, ako povuče samo jedan potez po platnu, njegov trag će imati oblik njenog mladog tela. Ako se pomeri do pisaćeg stola i pokuša da piše, opet će sve poprimiti njen dah, miris i sjaj, jer je prisutna u svemu i uvek se pretvara u liniju, reč, stih, priču možda.

U blesku jednog kratkog i dalekog toplog leta, o kome je sada razmišljao, u svemu nalik ovom, kada ga je iznenada napustila mlada supruga, odlazeći s nekim bogatim pomorcem Arapinom, osećao se izgubljeno i potišteno. Život mu se naglo izmenio i nije se najbolje snalazio u njemu. Preselio se tada u atelje dobijen od opštinskih vlasti, mansardu koju je kasnije uz mnogo truda, traženja raznih dozvola, uverenja i saglasnosti proširio i preuredio u veliki stan sa prostranom terasom nad morem. Njome se najviše ponosio, jer je uspeo, zajedno s majstorima, lepo da je uredi i natkrije, tako da je imao odličan pogled na more, plažu i ulicu. On je mogao sve da vidi, a njega niko. Leti je najviše vremena provodio na njoj. Služila mu je za boravak, slikanje i odmor. Kasnije mu je bilo lepo, brzo se navikao na nov način života, upoznao nekoliko dobrih suseda, s nekima se i sprijateljio. Slikao je i pisao, šetao obalom i provodio svoje tihe godine. Bio se pomirio s tim da će tako i ostati. Istina, znao je povremeno sa likovne akademije dovoditi mlade modele, slikati, ponekada popiti malo više i začiniti to zagrljajima. I sve bi, verovatno, išlo tako svojim tokom, da Katju s prvog sprata, isto kao njega supruga, nije napustio suprug, odlazeći s mladom balerinom. Ona je ostala u stanu s devojčicom, prekrasnom Valeri, lepršavom kao leptirić, koju su svi voleli, a možda pomalo i sažalevali, i nju i njenu majku. On ničim nije, bar ispočetka, pokazao posebno interesovanje prema Katji, mada se divio njenoj lepoti i nije mu bilo jasno kako ju je taj idiot mogao ostaviti. U početku je skrivao pogled pred njenim morski zelenim očima, diveći se tom skladnom telu i njenoj umerenoj smernosti. Posle je sve došlo nekako spontano. Prvo se iznenadio kada ga je zamolilila da kod njega ostavi nakratko Valeri, samo dok ne obavi neki posao u gradu, pa se to posle dešavalo češće. Sve je završilo njihovom bliskom vezom, koju su skrivali, što je odgovaralo oboma. Njoj verovatno zbog Valeri, njemu ni sam ne zna zašto, ali je to prihvatio baš tako. Kasnije, kada je porasla, devojčica je verovatno sve shvatila.

Valeri je bila draga, pametna i veoma bistra devojčica. Rasla je brzo a da oni to nisu primećivali. Kao mala jedva je čekala jutro da istrči iz njihovog stana da bi pokupila njegove književne časopise koji ne bi stali u poštansko sanduče, a onda, zajapurena, trčala uz stepenice, kačila se na zvono, sve dok ne bi otvorio i zatekao je propetu na prstima i dalje s rukom na tasteru.

– Ima još – zbrzala bi gotovo i ne pogledavši ga. – Daj ključ!

Onda bi strčala dole, brzo se vraćajući s ostalom poštom, pa se odmah potrbuške bacala na trosjed i klateći nogama redom prelistavala listove i časopise, radujući se svaki put kada bi naišla na neku njegovu pesmu ili priču. Volela je da čita dečije pričice i da se divi ilustracijama. On bi za to vreme otvarao pisma, čitao ih i razvrstavao po stolu.

– Jesi li ti pisac ili slikar? – pitala ga je jednom radoznalo.

– Možda oboje pomalo, Valeri – odgovorio je dok ga je zadivljeno gledala krupnim razigranim očima.

Znala je bez nekog određenog razloga pritrčati i zagrliti ga, zatvarajući mu oči mekim dlanovima. Možda joj nedostaje otac, mislio je. Volela je da mu se penje na ramena, da se igra s njim, da ga zajaše krkače, ne dozvoljavajući mu da radi. On se nije ljutio. Video je u njoj malu Katju. Bila mu je veoma draga.

Ali, ta mala Valeri najednom više nije bila klinka ušiljenih grudi, kakvu je do tada video, nego devojče čvrste guze i dugih nogu, divno uvučenog trbuha. Jednostavno, izgledala je savršeno ljupko, svetlih razigranih očiju, sočnih usta, s nekim sjajem koji je zračio iz nje. Beše to sada, nakon godina koje su veoma brzo i u nepovrat proletele, Katja u božanskom izdanju, prepuna otmenosti.

Večernji vazduh počinjao je da se komeša. Sunce koje je do tada nemilice pržilo, lagano je gubilo snagu. Ostrvski obrisi tamneli su naspram neba, mora i večernje rumeni. Neki beli brod s turistima i glasnom muzikom lagano se udaljavao od pristaništa. Sa vlažnog morskog peska, koji su tokom dana zapljuskivali talasi, polako su počinjali da odlaze kupači.

Nije bilo ništa neobičnog u tome što je ušla. Dolazila je uvek kada je želela i ponašala se slobodno. On je upravo bio završio tuširanje, želeći da se rashladi i opere boje sa umazanih ruku, nakon što je završio rad na jednoj slici. Imao je mokru kosu i bio zaogrnut laganim letnjim ogrtačem. Tako ga je zatekla. Bio je zadovoljan pejzažom koji je završio i bacio je još jedan pogled na platno koje se sušilo.

– Šta si danas radila, Valeri? – upita posmatrajući je kako sedi na trosedu u laganoj haljini, prekrštenih nogu.

– Kupala se – reče umilno. – Celi dan.

On vide kako joj je telo potamnelo i kako su joj krupne oči i duguljasto lice još više došli do izražaja. Bledi vršci bradavica njenih nabujalih dojki napinjali su se i jasno ocrtavali ispod mekog platna. Mala se nimfica beše zarumenela, jer je osetila njegov pogled. Bi mu neugodno i skrenu pogled.

Onda se desilo to, kao u jednoj za njega nemogućoj priči.

Iznenada je, dok je padao, osetio njene tople usne na svojim. Ležao je na leđima opkoračen njenim nogama s oblim kolenima blizu lica, zbunjen i iznenađen. Njena kosa prekrila mu je lice, a usta isijavala vatru od koje je čudesno goreo.  Trenutak kasnije ona poče da se razodeva i oseti miris njenog tela, mladog i vitkog, sa čvrstim grudima koje su ga podsećale na krupna zrela zrna grožđa koja samo što ne prsnu. Nije imao vremena ni na šta da pomisli gledajući je pomalo bledu i uzdrhtalu.

– Oh, kao da imam plamičke u trbuhu – reče s blagim rumenilom na licu, ali ne gubeći ni časa.

Grlila ga je pomamno. Osećao je na koži nežnost i mekoću tih dodira. Više nije bilo smirenih pokreta na kakve je bio navikao kod nje. Ni kod sebe. Sve čvršće je stiskao to mlado telo. Ovo je bila neka nova Valeri, dozrela i vatrena, a da on to nije bio ranije primetio. Tek tada je stvarno počinjao da bude svestan mirisnog bujanja njenog tela koje se davalo bez ostatka. Strast je narastala poput plime. Zar je mogao u tom trenutku imati nekakvu kontrolu? Milovao ju je i ljubio, dok je ona sagorevala sve više se pripijajući uz njega. Rukom je napipao vrelu dolju njenih prepona, dospevajući do krajnjih oblina, a onda onako napetu poneo i položio na krevet. Osetio je kako je sva vlažna dole i pomislio kako on ničim nije zaslužio sve čari njene blistave lepote. Lagano joj je raširio noge, gledajući u pune i drhtave usne... S njihovog treptanja začuo je jedan jedva čujni duboki uzdah.

Čvrsto ga je stiskala na gipke linije stomaka, na uzdrhtalo opojno telo, držeći ga u najlepšim kleštima u kojima se mogao naći. U pomami, ti drhtaji i uzdasi prenosili su se i na njega i stapali u jedno – strasnu vatru u kojoj su goreli oboje. Kada je lagano ušao u nju, ljubeći šiljate dojke s rumenim bradavicama, sa neznatno napućenih usta otkinuo se mali krik izazvan slatkim bolom. Penušavi šapat sa podatnih usana u toj požudi pretvarao se u jedva čujan romor reči:

– Oh, oh...

Tek kasnije, dok je osluškivao prskanje vode iz kupatila, sedeći na ivici kreveta, primetio je na čaršavu crvene mrljice kao razbacane latice maka.

Trenutak potom, kada se pred njim uspravila, vitka i prekrasna, sa pomalo stidljivim i zagonetnim osmehom na licu, kada je čuo šum njene haljine koja je lagano padala i priljubljivala se uz telo, ocrtavajući vitke, vajane linije njenog stasa, upitao je:

– Zašto ja?

– Oduvek sam to želela i baš tako zamišljala.

Nije mogao ništa više da kaže uranjajući pogled u njene baršunaste i duboke oči. Dok se divio lakoći i gipkosti njenih koraka mislio je da ona sada zauvek odlazi.