ЕРОС У ТРАВИ

На метвицу миришу њена колена

И дан је сав бистар од светлости.

Цветови се круне препуни полена

На дозрело тело у напупелости.

Мало се опире и дрхти слабашно,

Осећа његов дах у варљивом миру.

Прво искуство је помало страшно,

Док гори и сања о нежном додиру.

Пламти заљуљана у боковима,

Врела је доља њених препона,

Сва је у сласти сва у соковима,

У мирисном бујању витког тела.

Ни девојчица ни жена је она –

Уздрхтала само пољубац је хтела.